OSNOVE ELEKROLUČNOG ZAVARIVANJA!

print rss Bookmark and Share

10.03.2012.

Startovanje zavarivačkog luka

Čim se uključi aparat za zavarivanje struja poteče ka elektrodi i elektroda postaje "živa" i može da formira strujni luk u kontaktu sa metalom, iz tog razloga treba da leži na izolovanoj podlozi (drvenoj dasci) ako nije u upotrebi. Strujni luk za zavarivanje stvara pri kontaktu sa radnim delom (metalom), postoje dva načina za startovanje strujnog luka, "tapkanje" i "grebanje". Udariti jače nekoliko puta elektrodom o radni deo iniciraće strujni luk nakon čega se elektroda momentalno zadrži na korektnom rastojanju od radnog dela i varilac može da vodi var.
"Grebanje" je kao kad krešete šibicu, čim se pojavi prva varnica malo podignete elektrodu i održavate strujni luk. Ova metoda je lakša za početnike, ali ako snažno pritiskate prilikom "grebanja" možete da zalepite elektrodu.Ako ste početnik u zavarivanju verovatno ćete na početku "lepiti" elektrodu, ako je dovoljno brzo ne odmaknete elektroda se jednostavno "zavari" za metal, potrebno je savijati levo desno dok se ne prelomi, ili ako imate jača klešta da je odsečete. Nema potrebe za panikom ako elektroda zalepi, to se dešava i iskusnijim variocima, noviji aparati su podešeni da automatski smanje voltažu.

Osnovno zavarivanje - Ravan spoj

U elektrolučnom zavarivanju strujni luk topi metal stvarajući zavarivački rastop sa kojim se meša materijal od istopljene elektrode. Ovo dozvoljava da se deblji materijali vare u više prolaza bez potrebe da se poveća amperaža ili prečnik elktrode. Ravan spoj znači da su delovi sastavljeni (bez pripreme) i vari se odozgo. To se opisuje kao 1G pozicija. Horizontalni i vertikalni spojevi mogu kasnije da se popune, veoma je teško variti spojeve bez pripreme sa velikim ili nejednakim razmakom. Ako varite spojeve bez pripreme prodor vara u metal je veoma slab. Elektroda od 3.2 mm sa 120 amp. daje oko 1.5 mm prodora vara u metal i plus debljina varnog šava iznad, to vam ukupno iznosi - debljina vara je 4mm. Ako je ploča debljine 6 mm to je slab varni šav s obzirom da je ploču potrebno kasnije prebrusiti. Moguće je povećati prodor vara u ploču povećanjem amperaže i debljine elektrode, ali je efikasnije pripremiti spojeve.

Priprema spojeva V-zakošenje

Priprema spojeva radnih delova uglavnom se odnosi na zakošenje ivica u obliku slova V. Slovo V se formira brušenjem ivica (ili mašinskim sečenjem za veće serije) na svakoj strani po 30 ° što ukupno iznosi 60 °. Slov V se ne pruža do samog dna radnih delova već se ostavlja takozvani "korenski zazor" koji je obično veličine prečnika elektrode, a ostavlja se da se spreči progorevanje. Raspon slova "V" je normalno širi od prečnika elektrode i potrebno je variti u više prolaza dok se ne popuni varom. Prvi osnovni ili "korenski prolaz" je najvažniji jer treba da ostvari prodor vara do donje površine radnog dela a istovremeno da ne dođe do progorevanja.

Problemi elektrolučnog zavarivanja

Greške pri zavarivanju elektrodom

Kratak strujni luk
Kratak strujni luk tako da je ponekad vrh elektrode pokriven šljakom prouzrokuje neravnu površinu na mestima gde je rastop guran elektrodom, varni šav će imati slabu snagu.

Predug strujni luk
Predug razmak izmedju elektrode i radnog dela povećaće voltažu, karakteriše ga širok varni šav sa velikim razbacivanjem materijala. To takođe čini luk nestabilnim i biće teško skinuti šljaku sa rubova vara.
Lučno zavarivanje je konstantan strujni proces ali dužina luka ima efekat na voltažu. Smanjenje luka uzrokuje smanjnenje voltaže. Povećanje dužine luka povećaće voltažu.


Brzina vodjenja varaPočetnici u zavarivanju skloni su da kreću elektrodom brzo , naročito oni koji su prešli na lučno zavarivanje sa nekog drugog metoda. Rastop šljake je širok, visok i mehurast, i često može da se pogrešno da se zameni rastopom metala. Var ispod šljake će biti polovina širine šljake, i treba mu više vremena da se oformi. Iskusni varioci kažu da mogu videti var kroz šljaku (kažu da je tamniji i zagasito crvene boje). Prevelika brzina vodjenja elektrode uzrokuje tanak slab varni šav. Ivice varnog šava su kao izduženo trouglaste, nepravilne, čak i ako se poveća amperaža da se kompenzuje prevelika brzina vodjenja varnog šava, grebeni šava biće izduženi.

Nepravilnosti elektrolučnog zavarivanja

Mala brzina
Spora brzina vodjenja vara rezultira u širokom i uzdignutom varu. Oblik vara nije ravnomeran pošto se zavarivaački rastop često uvećava i pretvara u krater.
AmperažaNa elektrodama trebalo bi da je obeležena amperaža, na primer elektrodi 3.2 mm odgovara 100 do 140 amperaže DC (jednosmerne struje). Elektrodaa 2.5 mm odgovara 70 do 100 amps. Dakle zavisno od pozicije i mesta gde varite, ali za početnike je najbolje da postave amperažu tačno u sredini ovog preporučenog opsega.
Amperaža suviše niska
Rezultat je uzak i visok varni šav, primetno uzak varni šav i slab prodor vara u radne delove. Sa niskom amperažom teško je startovati strujni luk i teško je voditi var jer luk skreće sa jedne strane ivice ka drugoj.
Amperaža suviše visoka
Varni šav je širok, ravan i nepravilan, duboki krateri se formiraju na kraju vara a šljaku je teško skinuti Primetio saam da neki varioci nakon što su nepotrebno povećali amperažu vode var brže da bi time kompenzovali prejaku amperažu i rizik progorevanja. Ovo ne bi smeli da rade, ovo može izazvati pojavu šljake unutar samog varnog šava zbog bržeg hladjenja vara.